Српски златни динар представља једно од најзначајнијих материјалних сведочанстава о привредној и државној снази средњовековне Србије. Његова појава била је резултат развоја рударства, трговине и промишљене економске политике српских владара.
Темељи овог привредног успона постављени су током владавине краља Стефана Уроша I, који је унапредио рударство, подстакао развој трговине и створио основу за дугорочни економски просперитет државе. У том смислу, може се симболично сматрати првим српским економистом, јер је препознао значај рационалног коришћења природних ресурса и развоја привреде као темеља државне снаге.
Богатство створено у том периоду омогућило је значајна улагања у културу, образовање и задужбинарство. Краљ Стефан Урош II Милутин подигао је бројне задужбине и цркве, док је цар Стефан Душан, ослоњен на снажну економију и уређену државу, уздигао Србију на ранг царевине и сврстао је међу најмоћније државе југоисточне Европе XIV века
Ни након слома Српског царства привредна снага Србије није нестала. Током XV века, за време деспота Стефана Лазаревића и деспота Ђурђа Бранковића, развијено рударство и трговина омогућили су Српској деспотовини да остане међу економски најзначајнијим државама свога доба.
Српски златни динар зато није само нумизматички раритет, већ симбол економске снаге, државничке мудрости и привредног успона средњовековне Србије.