• • Вечерње новости, 11. јун 2009. год.
  • Курир, 11. септембар 2014. године
  • Милановачка седмица, 16. јун 2009.год.
  • Спортски журнал, 26. јануар 2011. год.
  • Чачанске новине, 16. јун 2009. год.
  • Чачанске новине, 21. август 2009. год.
  • Чачанске новине, 21. јул 2009. год.
  • Чачанске новине, 24. март 2009. год
  • Чачански Глас - 13. март 2009. године
  • Чачански глас, 12. јун 2009. год.
  • Чачански глас, 27. јануар 2012. год.
  • Чачански Глас, петак 29. август 2014. године

Преписка текста

 АКАДЕМИЈА ЗА ПОСЛОВНУ ЕКОНОМИЈУ ХИТ МЕЂУ МАТУРАНТИМА 

Академија високих стандарда

Два образовна профила Пословање малих и средњих предузећа и Финасије и банкарство осмишљена на основу светских трендова у економији и представљају темељ сваке развијене земље. Наставнички кадар гарант да ће студенти по завршетку студија осим диплома имати и знање које ће моћи да квалитетно искористе у стварању својих каријера.

Иако званично упис на факултете у Србији још увек није почео, већ сада се зна да велико интересовање у нашем граду влада за студирање на Академији за пословну економију. И поред чињенице да се ради о новом факултету, веома пажљиво одабрана два образовна профила уз изразито стручан и компетентан професорски кадар, привукли су свршене средњошколце да студије ипак наставе у свом граду. Оснивач и власник Академије за пословну економију, Душан Петровић, у интервју за Чачансе новине, каже да додатни мотив матурантима за студирање на овом факултету представља и цена студија, која је у односу на сродне факултете повољнија. 
- Школарина на Економском факултету у Београду износи 1.000 евра. И код нас је школарина 1.000 евра иако морамо да плаћамо сами све трошкове као и професоре. Оно што ми нудимо матурантима јесте студирање у свом граду што је у условима велике економске кризе велика предност. Студирање у другим универзитетским центрима није само цена школарине већ ту треба додати и смештај, путовања и остале трошкове, односно још 400 до 500 евра месечно. Наша предност је и што смо ми Висока школа академских студија, што даје могућност наставка школовања на мастер и докторским студијама. Високе школе струковних студија не дају те могућности, већ се све амбиције студената завршавају добијањем дипломе после редовних студија. На крају школовања студенти добијају додатак дипломе где се види да ли сте завршили академске или струковне студије. А и једне и друге трају три године. Као разлог зашто се матуранти одлучују за нас треба потражити и у чињеници да су универзитети смањили број студената које ће уписати на буџет. 
* Ипак. пресудан утицај имали су образовни профили које сте понудили матуранти ма? 
- Имамо два студијска програма и у њиховом конципирању пратили смо актуелне светске трендове у економији. Један студијски програм је Пословање малих и средњих предузећа. Када се зна да европска економија остварује укупан приход у области малих и средњих предузећа 90 одсто, то даје наду нашим будућим дипломцима да се несметано укључе у локалне европске економије. Други студијски програм су Финансије и банкарство. О значају финансија и банкарства у светској економији говоре нам последњи поремећаји у том сегменту који су уздрмали целу светску економију. Није производња, него су финансије те које су направиле поремећај. Дакле ова два сегмента, која смо обухватили нашим смеровима, су кључ успеха сваке развијене земље. 
* Најавили сте у ранијем разговору да ниједан студент Пословне академије неће бити без посла? 
- Да. Наш ниједан дипломац заиста неће бити без посла. Наиме, сваком студенту друге године о трошку Академије биће регистровано предузеће. Тако ће поред теоретских знања наши студенти имати и праксу и то у својој фирми. Досадашњи начин студија на државним факултетима је показао слабост управо због недостатка праксе током студија. Наши професори ће каналисати развој тих предузећа са власницима фирми, наших студената, а пријавићемо се на конкурсе за подстицај развоја малих и средњих предузећа, а које нуди ЕУ и наша земља. Још један податак је веома битан и даје нам за право да смо урадили прави избор, а то је да у ЕУ на 1.000 становника постоји око 40 малих и средњих предузећа, док је тај број у нашој земљи око шест предузећа. У приличном смо заостатку за Европом и развијеним привредама и ту имамо велику шансу. 
* Успели сте да обезбедите веома квалитетан наставни кадар? 
- Слободно могу рећи да кадар који смо ангажовали представља гарант да ће наши студенти по завршетку студија, осим диплома имати и знање које ће моћи да квалитетно искористе у стварању својих каријера. Асистенти ће бити магистри и квалитетни постдипломци из нашег града. Наши професори су и академици који ће такође држати наставу, као што је Синиша Боровић академик Српске и Руске академије наука, некадашњи начелник Војних академија. Факултети су престижни онолико колико имају квалитетан и применљив програм и употребљиву диплому. Зато смо се потрудили да имамо врхунски професорски кадар који ће неговати не само квалитет знања него и квалитет односа. Тако да ће студенти са професорима бити на заједничком послу у стицању знања и неће се дешавати као што последње статистике показују да је просек студирања на Београдском универзитету фантастичних осам година. 

* У граду је све више тзв. истурених одељења факултета из целе Србије иако се на тај начин крши закон? 

- Истурени центри треба да буду факултети у малом, међутим сви знамо да то није тако. Министарство просвете дало је смернице факултетима у коме се јасно каже да су у обавези да акредитују истурена одељења, а то до сада ниједна високошколска установа није урадила. Стога су родитељи с'правом забринути да може доћи до гашења истурених одељења појединих факултета јер раде мимо закона. Постоји одлука Министарства просвете, још из времена министра Вуксановића, да та истурена одељења раде нелегално. У тим истуреним одељењима је далеко мањи фонд часова по предмету него што је у седиштима факултета. Због свих тих разлога код родитеља постоји бојазан ако се одлука министарства активира да ће уписани студенти у тим одељењима бити принуђени да наставе студије у седиштима факултета, а не у свом граду. У овој економској ситуацији мало ко ће моћи то да прихвати и значиће престанак студија за већину студената. 

* Да ли то значи да нисте задовољни како је завршен цео процес акредитације? 
- Напротив. Схватајући ситуацију и моменат у коме живимо Комисија за акредитацију омогућила је отварање факултета у унутрашњости. а не само у универзитетским центрима. На овај начин се извршила децентрализација високог образовања. То је похвално за Министарство. Чачак је у центру западне Србије, са квалитетним кадровима и има све предуслове да буде јак универзитетски центар. Да нису сви престижни факултети у престоницама то најбоље видимо како у Европи тако и у САД. 

* На самом почетку рада Академије одлучили сте се да будете и друштвено одговорна институција, односно да будете одговорни према заједници и окружењу? 
Наша Академија стипендираће три студента са подручја Чачка. Предвиђено је да а нашем трошку школујемо једног студента из ромске популације, затим једног студента са посебним потребама и једног студента који се у току године истакао у хуманитарним активностима. Нашим најбољим студентима даваћемо стипендије, односно ослободити плаћања школарине и од таквих студената касније ћемо правити кадар за факултет. Привреда Чачка ће добити могућност савета наших професора који ће организовати разне привредно-економске скупове. 

Висока школа Академија за пословну економију у Чачку добила је дозволу за рад од Министарства просвете Републике Србије 02.03.2009. године, а на основу позитивног мишљења Комисије за акредитацију и проверу квалитета. Акредитована су два студијска програма: Финансије и банкарство и Пословање малих и средњих предузећа. Одобрен је упис 180 бруцоша по 90 на оба студијска програма. Годишња школарина на Академији износи 1.000 евра, у динарској противвредности, а студент уплату може да изврши у више рата. Кандидати документа за упис предају до 25. јуна, а на пријемном испиту радиће се тест опште културе. Све детаљније информације као и примере тестова за пријемни испит могу се пронаћи на сајту Академије www.ape.edu.rs

Небојша Јовановић