Чачански глас, 27. јануар 2012. год.
Преписка текста
Професор др Мирослав Миловић о алтернативама
СТВАРАТИ НОВИ ЗАЈЕДНИЧКИ ПРОСТОР
Чачанин др Мирослав Миловић, професор етике и филозофије на државном Правном факултету у Бразилији, недавно јe са супруrом Розели Сизни Фрота Добреу боравио у родном rpaду. Иако у Чачак врло радо долази због пријатеља, oвај боравак је за професора био посебно значајан. Брачни пар Миловић венчао се у чачанској цркви по православном обичају. И поред тих лепих обавеза, професор Миловић јe имао времена за разrовор о алтернативама и моryћој сарадњи са Академијом за пословну економију из Чачка.
- Рођен сам у Чачку. Овде сам завршио основну школу и Гимназију. Одрастао сам у Обилићевој улици. Детињство ми је остало у драгој успомени, као и пријатељи због којих се врло радо враћам у Чачак. После тога сам отишао у Београд. Стицајем околности, 1980, предавао сам филозофију марксизма у Гимназији. У Европи сам студирао и провео десетак година, углавном у Немачкој и Француској. У једном тренутку сам се вратио, мислећи да ће Југославија моћи да се одржи, као што је Чехословачка успела да на крају артикулише мирну трансформацију. То се није десило. Неко време сам радио у Београду, на Филозофском факултету, предавао сам етику. Отишао сам 1991. године. Долазим такорећи туристички. Живео сам у многим земљама, најчешће као гостујући професор, у Грчкој, Турској, Јапану, Шпанији, а последњих 15 година сам у Бразилу - прича професор Миловић.
Латинска Америка је простор, континент нa коме, каже, још пулсира живот, коjи није потпуно угашен глобалним светским поретком, као што му се чини да је у Европи:
- Латинска Америка је још увек свет који покушава да се избори за неку своју аутономију, на различитим нивоима, и то ме наравно привлачи. Мислим да би контакти били занимљиви, а сарадња добрa на обостраном нивоу. Још увек је занимљива идеја да се направи Институт за Латинску Америку и да се ти односи артикулишу.
Преме речима професора, Бразил је перспективна, нова светска сила, огромно тржиште, пре свега за Србију. По његовом мишљењу питање економијe јe питање алтернатива, односно и могућност неке сарадње која није нужно след глобалних капиталистичких тржишних прича. Професор сматра да јe могуће много тога урадити, нарочито у области образовања, јер је само потребно обновити раније договоре универзитета у Београду и Бразилији, на основу којих је могуће обезбедити проходност студената без икаквих административних и бирократских проблема.
- Када је реч о сарадњи са Академијом за пословну економиiу, могла би да започне најпре обезбеђивањем студијских боравака за студенте ове Академије. Наравно, ту су и друге студентске перспективе, које касније могу да се уобличе кроз постдипломску сарадњу, праксу у бразилским фирмама, упознавање новог тржишта и стварање нових могућности. Иначе, драго ми је што је власник Академије мој пријатељ Дуле, који ми је помогао да ми у Лесковцу брже прођу војнички дани. Он је пример како чак и у такорећи безнађу могу да се креирају алтернативе. Уопште је важно у животу стварати алтернативе, стварати нови заједнички простор, а не ћутати, чекати, предати се - наглашава наш саговорник.
Поред професорског рада, Миловић има времена да пише књиге, али и да на социјалним форумима и курсевима отвара дискусију за нове перспективе демократије:
- Модеран пројекат, у коме се политика реализује са новим теоријама демократије, доводи нас у улогу посматрача сопствене судбине. Зато увек морамо размишљати о алтернативама.
